U Republici Srbiji je u periodu od 24.6.2009. do 8.9.2009. godine registrovan 131 potvrđen slučaj. Od ukupnog broja, 61 osoba zarazila se van Republike Srbije, a 70 se zarazilo u kontaktu sa njima u Srbiji. Registrovana su 32 strana državljana i 99 naših državljana (Inc. 1,34 na 100.000 u Republici Srbiji). Pored potvrđenih slučajeva novog virusa influence A (H1N1), registrovano je i 65 verovatnih slučajeva (klasifikovani na osnovu kliničkih i epidemioloških podataka bez virusološke potvrde).
U periodu od 26. do 32. nedelje 2009. godine (nedostaju podaci od 33. do 36. nedelje 2009.) u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za respiratorne viruse Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak od ukupno 346 uzoraka u 131 je potvrđen virus influence A (H1)v.
Ovako mali broj obolelih, odnosno niska stopa obolevanja jasno pokazuje da do epidemije gripa širih razmera izazvane virusom influence A (H1N1) još nije došlo u Srbiji, izuzimajući Egzit gde je registrovana ali ne i prijavljena epidemija (na lokalnom nivou) u odnosu na već proglašenu pandemiju u svetu.
Zašto je mali broj obolelih za sada je teško reći, jedino što se sa sigurnošću može izneti je da pomenuti period nije pogodan za širenje virusa gripa, odnosno nije sezona za pojavu epidemije.
U odnosu na pol, nešto je veći broj obolelih muškaraca (79) u odnosu na žene (52). Ova razlika je možda posledica održavanja više događaja u Srbiji u ovom periodu (Univerzijada, Egzit), na kojima je verovatno bilo više osoba muškog pola. Podaci o obolevanju po uzrasnim grupama prikazani su u tabeli br. 1.
Tabela 1. Struktura obolelih po uzrastu
|
Uzrast
|
Broj obolelih
|
Učešće %
|
|
Do 1 god.
|
4
|
3,05
|
|
2–9
|
29
|
22,14
|
|
10–19
|
5
|
3,82
|
|
20–29
|
67
|
51,14
|
|
30–39
|
17
|
12,98
|
|
40–49
|
6
|
4,58
|
|
50–59
|
1
|
0,76
|
|
60 i više
|
2
|
1,53
|
|
Ukupno
|
131
|
100,00
|
Iz tabele 1. se vidi da je najveći broj obolelih odnosno nešto više od 50% obolelih u uzrasnoj grupi od 20 do 29 godina a znatno manje u svim ostalim uzrasnim grupama, iako se obolevanje beleži u svim uzrasnim grupama. Takođe se uočava da je u uzrasnim grupama 2–9 i 30–39 obolevanje veće nego u grupama iznad 40. godina i u grupi do 1. godine. Od ukupno obolelih u uzrasnim grupama do 50 godina je 128 odnosno 97,7% obolelih. Ovo može da ukazuje na znatno veću osetljivost mlađe populacije, ali se ne može isključiti ni njihova veća izloženost zaražavanju u ovom periodu. Na ovo ukazuje i činjenica da je od ukupno 70 zaraženih i obolelih u Srbiji njih 49 ili 57% povezano sa učešćem na Egzitu (tabela 2). Iz tabele 2. vidi se da je broj unetih (primarnih) na Univerzijadi i Egzitu, približno isti, dok je broj učesnika na Univerzijadi bio značajno veći a da je sekundarnih slučajeva (zaraženih u Srbiji) na Univerzijadi bilo znatno manje. Uslovi smeštaja i aktivnosti na Univerzijadi i Egzitu bili su različiti, pa je verovatno i to uticalo na efikasnost prenošenja virusa, odnosno na učešće u obolevanju.
Tabela 2. Oboleli na Egzitu i Univerzijadi
|
Primarni (unešeni)
|
Egzit
|
Univerzijada
|
|
12
|
3
|
|
Sekundarni (zaraženi u Srbiji)
|
49
|
5
|
|
Ukupno
|
61
|
8
|
Grafikon 1. Distribucija obolelih po datumu obolevanja
Iz grafikona 1. na kome je prikazana distribucija obolevanja po datumu prijavljivanja, vidi se da je obolevanje jako razvučeno kako za unete slučajeve tako i za sekundarne slučajeve, odnosno slučajeve koji su se zarazili i oboleli u Srbiji. Uočava se grupisanje sekundarnih slučajeva u periodu od 11. do 20. jula 2009, koje se može povezati sa izloženošću na Egzitu. Interesantno je da taj talas nije nastavio dalje širenje, što se moglo očekivati za grip. Ovakva distribucija se ne podudara sa obolevanjem u epidemijama i pandemijama gripa. Za ove epidemije je karakteristično da se u kratkom vremenskom intervalu javlja veliki broj obolelih. Zašto nije došlo do masovnog zaražavanja i obolevanja teško je za sada reći. Jedino objašnjenje opet može biti da pojava masovnijeg obolevanja pa i epidemija ima sezonski karakter, a sada još nije sezona. Mada bi moglo hipotetički da se razmišlja i da novi uzročnik nema veliki epidemijski potencijal.
Najčešći simptomi i znaci prikazani su u tabeli 3.
Tabela 3. Najčešći simptomi i znaci obolelih od Influence A (H1N1)
|
Simptomi i znaci
|
Broj obolelih
|
Učešće %
|
|
Temperatura iznad 380C
|
112
|
85,50
|
|
Gušobolja
|
59
|
45,04
|
|
Kašalj – suvi
– produktivni
|
99
|
75,57
|
|
18
|
13,74
|
|
Otežano disanje
|
20
|
15,27
|
|
Povraćanje
|
9
|
6,87
|
|
Glavobolja
|
62
|
47,33
|
Iz tabele 3. se vidi da je učešće pojedinih simptoma i znakova oboljenja kod ovog novog virusa gripa A (H1N1) približno isti kao i kod bilo kod drugog gripa („sezonskog”).
Većina obolelih je imala lakšu kliničku sliku i samo kod 16 je registrovana pneumonija (12,2%). Nijedan oboleli nije zahtevao primenu respiratora. Od ukupnog broja obolelih hospitalizovano je 67 obolelih, odnosno 51,1% . Ovako visok procenat hospitalizovanih posledica je prijema u bolnicu svih slučajeva sa Egzita, do laboratorijske potvrde dijagnoze. Na tabeli 4. vidi se da je 58,2% obolelih bilo hospitalizovano jedan do dva dana, što ide u prilog lakšoj kliničkoj slici.
Tabela 4. Dužina hospitalizacije
|
Broj dana hospitalizacije
|
Broj pacijenata
|
Učešće %
|
|
1
|
25
|
37,31
|
|
2
|
14
|
20,89
|
|
3
|
2
|
2,98
|
|
4
|
9
|
13,43
|
|
5
|
4
|
5,97
|
|
6
|
1
|
1,49
|
|
7
|
2
|
2,98
|
|
Nepoznato*
|
10
|
14,92
|
|
Ukupno
|
67
|
100,00
|
* za 10 pacijenata nedostaju podaci.
Iako je većina pacijenata imala lakšu kliničku sliku, antivirusnu terapiju primilo je 75 obolelih (57,2%). Primena antivirusnih lekova, zavisno od procene infektologa, iznosila je od dva do pet dana.
Mali broj obolelih jasno pokazuje da do epidemije gripa širih razmera izazvane virusom influence A (H1N1) još nije došlo u Srbiji, izuzimajući Egzit gde je registrovana ali ne i prijavljena epidemija (na lokalnom nivou) u odnosu na već proglašenu pandemiju u svetu. Ključno je pitanje zašto nije bilo više registrovanih slučajeva. I zašto na Guči nije registrovan nijedan slučaj novog gripa A (H1N1), možemo potražiti u lakoj kliničkoj slici samog oboljenja i u nemogućnosti Nacionalne referentne laboratorije da podrži testiranje svakog suspektnog slučaja, posebno na okruzima gde nismo imali potvrđene slučajeve, kao i primeni politike nadzora po preporukama SZO. Pored toga još jednom se sa kliničarima mora jasno utvrditi primena antivirusne terapije (kada je primenjivati i koliko dugo), jer se nisu poštovale preporuke prema stručno-metodološkom uputstvu referentne institucije – Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu.
| 
