Praćenjem epidemijskog javljanja u različitim delovima sveta omogućeno je dovoljno informacija da se izvedu zaključci o kretanju pandemije influence u mesecima koji dolaze.
SZO preporučuje zemljama na severnoj hemisferi da se pripreme za drugi talas širenja pandemije. Zemlje sa tropskim klimatskim uslovima, gde se očekuje dolazak virusa kasnije, potrebno je da se pripreme za povećan broj obolelih.
Neke zemlje na južnoj hemisferi ostaju vigilne. Iskustva ukazuju na lokalizovane „vruće tačke“ za porast transmisije, koja se kontinuirano dešava čak i kada se registruje vrh pandemije na nacionalnom nivou.
H1N1 je sada dominantan soj virusa
H1N1 virus je pandmijski soj koji je brzo zauzeo mesto u cirkulaciji i sada je dominantan soj virusa u većem delu sveta. U dolazećim mesecima virus će se kontiuirano kretati kroz osetljivu populaciju.
Kako se kroz mrežu laboratorija SZO prati kretanje virusa, studije ukazuju da nema mutacije virusa u virulentniju ili letalniju formu.
Kod obolelih u najvećem broju dominira blaga klinička slika. Virus može uzrokovati tešku i fatalnu bolest i kod mladih i zdravih ljudi, ali učešće takvih slučajeva je malo.
U drugom talasu očekuje se veći broj obolelih osoba.
Veći broj teško bolesnih pacijenata zahteva intenzivnu negu što zahteva hitno zbrinjavanje od strane zdravstvenog sistema, uslovljavajući pritisak ka jedinicama intenzivne nege i mogućnost poremećaja u zbrinjavanju obolelih od drugih bolesti.
Monitoring rezistencije na lekove
U ovom momentu, uprkos primenjenim milionama doza antivirusnih lekova, desetina slučajeva rezistentnosti ovog virusa na oseltamivir detektovana je širom sveta i intenzivno se prati kroz mrežu laboratorija u svetu.
Nova influenca nije isto što i sezonska influenca
Evidentiraju se značajne razlike između slučajeva prijavljenih tokom pandemje i onih koji se registruju tokom sezonske influence.
Zahvaćene uzrasne grupe u pandemiji su pretežno mlađi. Oni su češće zaraženi i posebno se kod njih opisuju slučajevi teške ili fatalne bolesti.
Do danas, najveći broj slučajeva i smrtnih ishoda registruje se kod odraslih ispod 50 godina, u odnosu na retke slučajeve smrtnog ishoda kod starijih. Uzrasna distribucija obolelih u odnosu sa sezonsku influencu se razlikuje, gde se oko 90% teških i fatalnih slučajeva dešava kod ljudi od 65 godina ili starijih.
Teški repiratorni poremećaji
Možda je najznačajnije da kliničari širom sveta prijavljuju veoma teške forme bolesti kod mladih i zdravih osoba, što se retko viđa tokom sezonskih infekcija influencom. Kod ovih pacijenata, virus direktno inficira pluća, uzrokujući teške respirataorne poremećaje. Spašavanje života ovih slučajeva zavisi od visoko specijalizovanih jedinica intenzivne nege, u kojima se obično duže boravi, što ima značajnu materijalnu implikaciju.
Tokom zimske sezone na južnoj hemisferi nekoliko zemalja je registrovalo veliki pritisak na jedinice intenzivne nege, čime je ukazano da slabost/opterećenost tog segmenta u zdravstvenom sistemu. U nekim gradovima u ovim zemljama registrovano je da je blizu 15% hospitalizovanih pacijenata zahtevalo intenzivnu negu.
Vulnerabilne populacije
Povećan rizik tokom trudnoće je konzistentno dobro dokumentovan iz različitih zemalja, a značajnost rizika je utemeljena i u činjenici da su češće zaraženi mlađi ljudi.
Takođe i respiratorne bolesti, posebno astma, kardiovaskularne bolesti, dijabetes i imunosupresija su stanja koja povećavaju rizik od teške i fatalne bolesti.
Imajući u vidu da se kroz zdravstveni sistem identifikuje veliki broj predisponirajućih faktora koji ukazuju na rizike, tokom prethodniih dekada porastao je broj osoba koje pripadaju vulnerabilnoj populaciji.
Gojaznost je često prisutna kod teških i fatalnih slučajeva, a ovaj problem ima i obeležja globalne epidemije. SZO procenjuje da širom sveta živi više od 230 miliona ljudi sa astmom, i više od 220 miliona ljudi sa dijabetesom.
Astma i dijabetes nisu bolesti koje su često uzrok smrti, posebno kod dece i mlađih odraslih. Smrtni ishodi kod dece i mladih sa ovim poremećajima, udruženi sa infekcijom novim virusom gripa A (H1N1), imaju drugu dimenziju kao negativan impakt pandemije.
Visoki rizik za hospitalizaciju i smrtni ishod
Nekoliko studija je ukazalo i na visok rizik za hospitalizaciju i smrtne ishode među migratornim/marginalizovanim populacijama, koje žive u lošim socio-ekonomskim uslovima, a koji je i do pet puta veći u odnosu na opštu populaciju, jer je uslovljen i lošim životnim standardom i zdravstvenim stanjem ovih osoba.
Implikacija na svet u razvoju
Posebno se odnosi na one zemlje gde milioni ljudi žive u neadekvatnim uslovima i imaju multiple zdravstvene probleme uz nedostupnu osnovnu zdravstvenu zaštitu.
U mnogim zemljama u razvoju i razvijenim zemljama registrovan je značajan impakt pandemije na zdravstveni sistem, kao i druge segmente društva.
Koinfekcija sa HIV infekcijom
Prvi podaci iz dve zemlje ukazuju da koinfekcija A (H1N1) sa HIV infekcijom ne povećava rizik od teške ili fatalne forme bolesti, kod onih pacijenata koji primaju antiretroviralnu terapiju. Kod većine ovih pacijenata, bolest uzrokovana A (H1N1) je blaga i dolazi do potpunog oporavka.
Prema procenama SZO oko 33 miliona ljudi živi sa HIV/AIDS-om širom sveta, a oko 4 miliona prima antiretrovirusnu terapiju prema podacima do kraja 2008. godine.
Izvor: WHO: Preparing for the second wave: lessons from current outbreaks, Pandemic
( H1N1) 2009
| 
